Mnogo šta imamo da učimo od Slovenaca, a svakako jedan od “modela“ koji bi trebalo preuzeti je Maribor i njegov put od grada prepoznatljivog po livnici, metalu i teškoj industriji do kulturno-turističkog centra. A sve to za manje od dve decenije.
Priroda je ovde bila darežljiva – tu su i reka, i planina, prelepa brda, dobar geografski položaj grada, ali i ljudi koji su sve to znali da cene i iskoriste.
Sedam mostova, labudovi na reci, meštani kojima je drago da sa vama popričaju na srpsko-hrvatskom i na kratko razmene iskustva svakodnevice – šta više treba za dobrodošlicu?
Pogledajte još i: Selidbe Slovenija
Dravu je, nekad plovnu i brzu, umirilo sedam hidrocentrala, pa kroz ovaj grad protiče tiha i pitoma.
I ulice Maribora baš su takve – grad je miran, bez suvišne buke i žurbe čak i u najfrekventnije doba dana.
Maribor je administrativni centar regije – Štajerske, a najbliži veći grad je Grac. Sa svojih oko 130.000 stanovnika drugi je po veličini grad u Sloveniji, odmah iza Ljubljane.
Kažu da 60 odsto Ljubljančana nije nikad posetilo Maribor… Isto, priča se da Mariborčani “ne vole baš” stanovnike prestonice, što ukazuje na blagi rivalitet ova dva grada.
Nekada su Sloveniju nazivali jugoslovenskom Švajcarskom, a Maribor „juginim“ Mančesterom zbog razvijene industrije. U ovom gradu radile su fabrike obuće, tekstila, hemijska industrija, industrija metala… Starije generacije pamte Zlatorog i njegove hemijske i kozmetičke proizvode, a još ponegde u Srbiji mogu se videti „tamići“ nekadašnjeg TAM-a…
Međutim, na mnoge fabrike „stavljen je katanac“, a udar krize doveo je do toga da nezaposlenost u Mariboru skoči na 24 odsto.
Ipak, neka korist i od zatvorenih fabrika – vazduh je čistiji, a grad se okrenuo turizmu.
Na sreću, kraj je pogodan za sve vrste turizma: zimski, seoski, banjski, sportski, kulturni, i onaj najukusniji – vinski.
Prvo što će vam u ovom gradu pokazati je Stara trta (Stara loza), Ginisov rekorder. Naime, loza je stara oko 450 godina, i još uvek rađa. Berba Stare trte je svojevrsni kulinarsko-vinski spektakl, i glavna jesenja priredba grada. Kažu da je najviše rodila 1991. godine, kada se Slovenija otcepila. Od te berbe napravljeno je 64 litra vina.
Slovenija, a naročito Štajerci, uradili su dosta po pitanju vinskog turizma, veoma popularnog u svetu, koji podrazumeva degustaciju vina određenog kraja uz obilazak prirodnih lepota i kulturno-istorijskih spomenika. U turističku ponudu uključena je, pored Kuće Stare loze, vinskog muzeja, vinskih puteva, i poseta savremenim vinarijama. I istina je – štajerska vina su odlična, ali ipak, za naš standard, skupa.
Maribor je, kažu, ipak najživahniji i najkoloritninji leti, kada se održava međunarodni festival Lent. U dve nedelje, na nekoliko mesta u gradu, prikazuju se predstave, održavaju se koncerti najrazličitijih muzičkih žanrova, takmičenja u folkloru i džez muzici. Lent, koji se održava krajem juna i početkom jula, svake godine ima oko pola miliona posetilaca.
Festival sa tradicijom od dvadesetak godina, sasvim sigurno je bio dobra preporuka da Maribor 2012. postane Evropska prestonica kulture. I to nije nimalo slučajno, jer je ovaj grad poznat po svojoj operi, baletu, pozorištu – lutkarskom i klasičnom, i brojnim kulturnim manifestacijama.
Na Maestrovom trgu, ispred gimnazije, nalazi se ploča ispod koje je zakopana flaša sa dokumentacijom o sticanju nezavisnosti 1991. godine, kada je Slovenija prvi put dobila svoju državu.
Ove godine Maribor je i Evropska prestonica mladih. U univerzitetskom centru sa 17 fakulteta, studira više od 20.000 mladih.
U centru Maribora nalazi se spomenik NOB-u, a gradske vlasti nisu preimenovale ulicu sa Titovim imenom. Čak i jedan od mostova nosi njegovo ime.
Mariborom vredi prošetati zbog brojnih spomenika, ali i arhitekture zgrada, ogromne katedrale, sinagoge…
Mariborsko pohorje – mariborsko blago
Panorama Maribora sa Pohorja (Foto: Jelena Petrović, B92)
Kraj je pogodan za sve vrste turizma, ne samo za vinski i kulturni.
U gradu i okolini nalaze se sportski tereni, hale, bazeni, biciklističke staze, asfaltirane ili one „šumske“, adrenalinski parkovi, zimski i letnji…
Blizina Pohorja učinila je Maribor atraktivnim u svako doba godine.
Mariborsko Pohorje je najveći skijaški centar Slovenije, sa stazama za početnike, ali i za prave profesionalce, i to one najzahtevnije. Staza za skijanje je duga 43 kilometara, a u ponudi je noćno skijanje na stazi od 10 km, adrenalinski zimski poligoni…
Na Pohorju se održava i Zlatna lisica, svetski skijaški kup za žene, koji okupi i oko 20.000 gledalaca
I sama vožnja gondolom do vrha, odakle se vidi panorama Maribora, specifičan je doživljaj.
Tu, na 1.050 metara nadmorske visine, tik uz stazu, nalazi se renoviran hotel Bellevue, sagrađen davne 1958. U njemu je rado odsedao doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito sa suprugom Jovankom. Hotel je jedan iz ponude Termi Maribor, u koje je prošle godine ušao ruski kapital.
Zahvaljujući tome što je 1990. nedaleko otkriven izvor hipotermominaralne vode, sa ukupnom mineralizacijom od 948mg/l, ovo mesto je pogodno za banjski turizam. Termalnom vodom, toplom između 29 i 35 stepeni, svako jutro se pune bazeni hotela Habakuk iz Termi, koji je počeo sa radom 1974. godine, a sada je u potpunosti renoviran.
Voda je dobra za reumatološke, ginekološke probleme, poremećaj cirkulacije, probleme sa mišićima… Ne samo što možete da se revitalizujete, oslobodite stresa, odmorite i zabavite, ovde su u ponudi i medicinski i estetski zahvati, tako da s Pohorja možete otići – potpuno promenjeni.
Oko polovine turista dolazi iz zemalja bivše SFRJ, najviše iz Hrvatske, a sada se Maribor polako otvara i ruskom tržištu.
Voda je lekovita, a priroda čitavog kraja živopisna, pa nije ni čudo što postoji legenda da je Pohorje bilo utočište dobrih vila.
Borove šume i smreke, proplanci – sve deluje netaknuto. Priroda, u najlepšim njenim bojama, i na sam pogled umiruje.
Zimi na skijanje, leti u obilazak okolnih slapova, jezera i stare močvare – to je ono što su nam preporučili žitelji ovog kraja. Brda su, kažu, ipak najlepša kad se bere grožđe.
Srbi 2006. dobili crkv
Jerej Savo Kosojević ispred crkvene opštine (Foto: Jelena Petrović, B92)
U Mariboru je između 1935. i 1938. izgrađena pravoslavna crkva. Ona je bila prvi objekat koji su Nemci 1941. godine srušili.
Nakon toga, pravoslavni vernici su na službe dolazili u tuđe opštine, pa su one održavane u evangelističkoj crkvi, naizmenično – jedne nedelje dolazili bi jedni, sledeće drugi vernici. Takvo stanje je potrajalo od šezdesetih godina do 1998. da bi, od tada, u mestu Murska Sobota iznajmljivana katolička kapelica, za simboličnu cenu.
U Mariboru danas ima oko 8.000 pravoslavaca. Oni imaju svoju crkvenu opštinu od 2006. što je “popravilo“ i broj vernika. Služba se vrši u zgradi za koju je Srpska pravoslavna crkvena opština Maribor uzela kredit. Nisu imali mogućnosti da mnogo biraju, pa je kupljen objekat odmah iza jedne benzinske pumpe. Ova zgrada spolja ne podseća na crkvu i privremeno je rešenje – dok se ne steknu uslovi i sredstva za izgradnju hrama.
Treća najstarija sinagoga u Evropi
U ovom gradu se nalazi i treća najstarija sinagoga u Evropi, koja je izgrađena početkom 14 veka. Prvi doktor u Mariboru bio Jevrejin. Jevreji su u ovaj grad doneli kulturu, obrazovanje i novac, ali to nije vredelo – prognani su krajem 14.veka. U sinagogi se danas ne vrši služba, ali se organizuju izložbe i koncerti.
Kako nam je rekao sveštenik Savo Kosojević, za zgradu je uzet kredit, a u renoviranju i opremanju pomogli su vernici, radom ili prilogom u materijalu. Kupljeno je i zemljište za izgradnju crkve.
U odnosu na 2006. godinu, kada je došao ovaj mladi sveštenik, Srbi se mnogo više okupljaju ovde. Sve je više onih koji slave slavu prema pravoslavnim običajima, a neki od njih u te svrhe koriste prostorije ovog doma.
Prvakinja slovenačke glume Milada Kalezić ove godine bila je kuma crkvene slave, Sv. Ćirila i Metodija.
Jerej Savo je odlučio i da svake subote drži časove veronauke. U početku, kako kaže, dolazilo je samo njegovo dvoje dece, ali danas se već okupi i do 18 mališana.
Istoj opštini pripada još jedan hram, u Ravni na Koroški, gde služi Milan Jovanović.
Maribor je pobratimljen sa Sankt Peterburgom, a mediji su preneli da su vlasti tog grada bivšem gradonačelniku Francu Kangleru obećale deo sredstava za izgradnju srpskog hrama. Kangler više nije na čelu Maribora, promenila se i gradonačelnica Sankt Petersburga, pa su od svega ostala samo obećanja i priče po medijima o ruskoj pomoći srpskoj crkvi. Mariborski sveštenici se ne obaziru na napise i obećanja, i uzdaju se najviše u sopstvene snage i svoje vernike.
